Tokom poslednjih 150 godina, telefoni su prešli razvojni put od ogromnih, skupih uređaja koji se koriste za korporativnu i diplomatsku komunikaciju, do džepnih uređaja koje skoro svi imamo.
Revolucija telefona jedno je od najvećih i verovatno najefikasnijih tehnoloških ostvarenja savremenog sveta. Današnji život gotovo je nezamisliv bez mobilnog telefona, a čini se da nove generacije neće ni moći da razumeju kako je komunikacija izgledala pre pojave ovih pametnih uređaja.
Kada je nastao prvi telefon i ko ga je izumeo?
Navodno je troje različitih ljudi istovremeno izumelo prvi telefon. Kao izumitelji prvog telefona pominju se Eliša Grej (Elisha Gray), Antonio Meući (Antonio Meucci) i Aleksandar Grejem Bel (Alexander Graham Bell).
Međutim, Bel je prvi stigao da prijavi svoj patent u zavod za patente u Sjedinjenim Državama, pa se zvanično smatra pronalazačem.
10. marta 1876, Alexander Graham Bell je izgovorio u svoj uređaj sledeće reči koje su bile namenjene njegovom asistentu: „Gospodine Watson, dođite ovamo, želim da vas vidim“. Tim korakom, Bell je pokrenuo telefonsku eru izgovorivši reči sa prvim dvosmernim elektronskim prenosom. Barem ovako priča ide. Međutim, dok je Bell prvi dobio patent za telefon, poreklo telefona je komplikovano i neubedljivo, jer Elisha Gray, Antonio Meucci od Italije, i Innocenzo Manzetti tvrde svako za sebe da su istinski pronalazači telefona.
U Srbiju, odnosno u Beograd, prvi telefon instaliran je sedam godina kasnije, odnosno 1883. godine.
Prva telefonska linija uvedena je na uglu Bulevara kralja Aleksandra i inženjerske kasarne na Paliluli, a prvi razgovor kod nas vodili su ministar vojske i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.
Prvi fiksni telefoni pojavili su se u 19. veku, ali tada nije bilo moguće direktno pozivanje, već ste prvo morali da dobijete operatera koji bi vas potom spojio sa željenim brojem. Tek je 20-ih godina prošlog omogućeno direktno pozivanje – bez operatora. Pojava prvog telefona znatno je olakšala funckionisanje i ubrzala komunikaciju među ljudima, ali ipak, oni su bili statični i nije ih bilo moguće nositi van mesta na kom su pozicionirani.
Tridesetih godina 20. veka pojavio se moderni dizajn fiksnih telefona kakav poznajemo danas. Pojava prvog telefona znatno je olakšala funckionisanje i ubrzala komunikaciju među ljudima, ali ipak, oni su bili statični i nije ih bilo moguće nositi van mesta na kom su pozicionirani
Vremenom i ovi kućni, odnosno fiksni telefoni su se razvijavali, ali ih je tehnologija razvitka mobilnih telefona pretekla i bacila u drugi plan. Fiksni telefoni koriste se i danas, ali su znatno manjoj meri.
„Danas kada govorimo o telefonu, najčešće govorimo o mobilnom telefonu, predmetu koji je u džepu svih nas ili u ruci, koji je dostupan svakodnevno. Kada se vratimo 60 godina unazad, telefoni su bili vezani za objekat u kome su se nalazili. Telefoni sa brojčanikom su danas postali deo muzejske zbirke, umesto dela ambijenta svake kuće, domaćinsta, kancelarije. Telefoni koji se čuvaju u muzejskoj zbirci su nastali 50 godina prošlog veka i deo su serije koja je bila zastupljena u svakoj kući i preduzeću“ – kaže Igor Vokoun, istoričar umetnosti.
Telefonski razgovori su promenili svet, približili kontinente i ljude, mnogi su te stare aparate bacili, ali eksponati u Muzeju na autentičan način prikazuju kako su se nekada uspostavljali telefonski pozivi.
Projekat „Zapisi iz depoa“ sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Оставите одговор