Tradicija obeležavanja Sveta tri kralja u selu Kruščica
Praznik Sveta tri kralja, kojim se označava završetak božićnih praznika, Česi u Kruščici i danas obeležavaju kao i pre 200 godina, kada su se doselili na ove prostore.
Ovaj praznik slavi se 6. januara i predstavlja kraj božićnog razdoblja “dvanaestodnevnice”. Božić je pravi porodični praznik i u duhovnom smislu je mera vrednosti, mira, sloge, poštovanja doma i moralnih normi.
Obeležavanje Sveta tri kralja predstavlja još jedan neizostavni deo tradicionalnih Božićnih svetkovina. Meštani sela Kruščica u opštini Bela Crkva nastoje da ovaj verski običaj zadrže, a što je posebno interesantno, oni ga prenose svojoj deci.
Ovim danom, poznatim i pod nazivom Bogojavljenje, u hrišćanskoj tradiciji slavilo se Isusovo rođenje, te i pohod trojice mudraca. Sveta tri kralja se spominju kao trojica mudraca koji su sa istoka došli da se poklone Isusu. Na put su krenuli prateći zvezdu repaticu, a nakon što su u Betlehemu pronašli Isusa, darovali su mu tri simbolička dara.
Tri dečaka obučena kao Gašpar, Melkior i Baltazar, odnosno Sveta tri kralja, svake godine obilaze kuće u Kruščici. Na glavama nose krune i ogrnuti su ogrtačima sa velikim okovratnicima. Idu od kuće do kuće, pevaju božićne pesme, želeći domaćinima materijalno i duhovno blagostanje. Domaćini im darivaju poklone.
Dečaci pevaju prigodnu pesmicu, isto kao što su to činili i njihovi vršnjaci pre nekoliko desetina godina.
My tři králové
My tři králové jdeme k vám, štěstí, zdraví, vinšujem vám. Štěstí, zdraví, dlouhá léta, my jsme k vám přisli z daleka. Z daleka je cesta naše, do Betléma mysl naše. Co ty, černej, stojíš vzadu, vystrkuješ na nás bradu? A já černej vystupuju, a Nový rok vám vinšuju. A my taky vystupujem a Nový rok vám vinšujem.
***
Mi tri kralja
Mi tri kralja idemo k vama, sreću, zdravlje, želimo vam. Sreću, zdravlje, duga leta, mi smo vama došli izdaleka. Dalek je put naš do Betlehema, misli naše. A što ti crni stojiš pozadi i guraš na nas bradu? A ja crni dolazim, Novu godinu vam čestitam. A mi isto dolazimo, i Novu godinu vam čestitamo.
Fašanke u Grebencu za vreme “belih poklada”
U vreme belih poklada već decenijama unazad u Grebencu se održavaju maskirane pokladne igre – fašanke. Tradicionalna manifestacija “Fašanke” kojom se završava zimski period i najavljuje proleće održana je i ove godine u organizaciji Saveta mesne zajednice Grebenac, pod pokroviteljstvom Opštine Bela Crkva.
Manifestacija počinje u 14 časova, okupljanjem ispred Osnovne škole „Mihail Sadoveanu“, a nakon toga sledi defile eksponata kroz centar sela u 15 časova. Ono što odlikuje ovu manifestaciju jeste činjenica da u organizaciji učestvuje celo selo, svi se raduju, počev od mališana, pa sve do onih starijih koju tradiciju prenose na mlađe generacije.
Kalušari su ono što ovaj maskenbal razlikuje od ostalih u okolini Bele Crkve – dečaci i neoženjeni mladići koji tokom prepodneva obilaze svaku kuću u selu. Obučeni su u tradicionalnu svečanu rumunsku narodnu nošnju, a karakteristično za kalušare je omotavanje listova crnim gajtanima, na kojima je vezano po nekoliko praporaca.
Domaćini poslužuju kalušare pićem, a darovanje kokošijeg jajeta, kao simbol napretka i plodnosti, je obavezno. Kalušari ne vrše ophod pre izlaska, niti posle zalaska sunca.
Povorku su, kao i svake godine, predvodili članovi КUD „Đorđe Кošbuk”, pravi virtuozi na duvačkim instrumentima, a kalušari su u centru sela ponovili svoju igru.
Danas ovu svojevrsnu karnevalsku povorku organizuje Mesna zajednica u saradnji sa osnovnom školom i meštanima sela. Ove godine bilo je deset eksponata, a maske i kostimi sa aktuelnim temama oduševili su publiku.
Udruženje žena “Grebenački miraz” predstavilo je deo svojih ručnih radova i slatkih đakonija.
Manifestaciji su prisustvovali i predstavnici Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine kao i mnogobrojni gosti iz susednih sela.
Etnolozi sa Beogradskog univerziteta, koji svake godine sa studentima obilaze Grebenac u vreme fašanki, kažu da ovaj običaj datira iz doba Rimljana i u stvari predstavlja običaj kojim teraju zimu i označavaju dolazak proleća.
“Kumačanje” – prijateljstva za celi život
Prelep običaj „Drugaričenje“ (Кumačanje) čuvaju udruženja žena u opštini Bela Crkva i prenose na mlade naraštaje.
“Kumačanje“ ili „Drugaričenje“ je običaj ritualnog sklapanja kumstva i pobratimstva/posestrimstva među decom i mladima u naseljima požarevačkog Podunavlja, severnog Stiga i južnog Banata.
U selima opštine Bela Crkva ovaj običaj tradicionalno se obeležava na Mali Uskrs ili Pobusani ponedeljak, pored reke, potoka ili bunara.
Udruženje žena „Dan i noć“ iz Vračev Gaja ove godine, zbog vremenskih prilika, ovaj prelep običaj organizovalo je u sali Mesne zajednice. Deca su se radovala, a pored samog običaja počastila su se raznim poslasticama, uživala u starim igricima, a posebno iznenađenja je bila maskota zeke.
I mališani u Jasenovu uz pomoć vrednih članica Udruženja žena “Jasenovčanke” učestvovali su u ovom prelepom običaju, kao i najmlađi u Banatskoj Palanci sa članicama udruženja “Palanačkim šorom”.
Tradicionalno običaj se sprovodi u centru sela, kod bunara – česme. Najpre su ispletu venčići od vrbe i cveća koji se potope u vodu. Neko od starijih drži venčić, a deca se tri puta poljube kroz njega, nakon svakog poljupca okrenu se tri puta oko sebe. Nakon toga, kroz venac razmene šarena jaja.
Kaže se da ovako sklopljena drugarstva ostaju za ceo život. Još je jedna simbolika ovog rituala, naime – stvara se neraskidiva veza sa prirodom, od koje čovek zapravo i zavisi.
Ovi elementi su prepoznati kao „živo nasleđe“ Srbije, koje pruža osećaj identiteta i kontinuiteta lokalnim zajedicama, koje su ih, prenošenjem sa generacije na generaciju, sačuvale do današnjih dana.
Оставите одговор