Zbirka keramike belocrkvanskog muzeja broji trideset i tri predmeta. Svi predmeti zajedno sa celom Etnološkom zbirkom smešteni su u depou muzeja.
Osnova razumevanja kompleksnosti etnografskog prostora opštine Bela Crkva bazirana je prvenstveno na etničkoj i konfesionalnoj slojevitosti. Namenskim kolonizacijama stanovništva tokom 18. i 19. veka u belocrkvanskoj kotlini je formiran multietnički prostor koji čine zajednice Srba, Nemaca, Čeha, Jevreja, Mađara i Rumuna, svaka sa svojim jedinstvenim etnografskim karakteristikama. U konfesionalnm smislu tokom 19. i 20. veka najprisutnije su grupe pravoslavnog srpskog i rumunskog, kao i rimokatoličkog stanovništva nemačke, mađarske i češke zajednice. Takođe, razvojem zanatstva tokom 19. veka stvoren je kompleksan prostor različitih međusobnih uticaja.
Najčešći način akvizicije etnografskog materijala je posredstvom profesora srednjih škola koji su za Muzej pribavljali predmete od svojih učenika. Tako je i nastajala sama zbirka. Do prvog sistematskog prikupljanja etnloškog materijala došlo je pedesetih godina dvadesetog veka zalaganjem tadašnje Uprave Muzeja.
Predmeti iz zbirke keramike su uglavnom zatečeni u muzeju i veoma malo podataka postoji o njima. Najveći broj predmeta je poreklom iz Bele Crkve ali nema nikakvih naznaka da su ti predmeti izrađeni u Beloj Crkvi.
Samo dva predmeta kao što je testija vodi poreklo iz obližnjeg sela u Rumuniji, Lugoveta, kao i lonac za otvoreno ognjište iz obližnjeg sela Vračev Gaja. Za poneke predmete ne postoje podaci o poreklu. S obzirom na mali broj predmeta u zbirci keramike, ne mogu se odrediti više podzbirki već se predmeti mogu razvrstati na: posuđe za čuvanje i pripremanje hrane, posuđe za piće i ostali predmeti od keramike.
„Bardak, bokal ili vrč, kako se u našem narodu nekada nazivala posuda za služenje vode, rakije ili vina, predstavlja jednu vitku posudu sa proširenim grlićem za sipanje tečnosti koji je spojen sa siskom i drškom. Uprkos tome što je bardak imao višestruku namenu, najčešće se iz njega služila rakija. Takođe je imao i ritualno svojstvo jer je zabeleženo u našem narodu da se bardakom pozivalo u svadbu. Ovaj ritualni čin izgledao je tako što se u bardak sipa rakija, preko se okiti venčićem od cveća, što je predstavljalo mladoženju, grlić se zatvarao žutim cvetom, što je simbolizovalo mladu. Tako okićenim bardakom išlo se po kućama i pozivalo se u svadbu. Muški članovi porodice otpili bi malo rakije i zakitili bardak novcem ili peškirom. Ovu ritualnu funkciju češće je imala čutura. Prevashodna namena bardaka bila je svakodnevna, iz njega se služila rakija, koja se u njemu nosila i na njivu. Imala ga je gotovo svaka kuća bez obzira na materijalnu situaciju i društveni položaj. U Etnološkoj zbirci belocrkvanskog muzeja nalaze se četiri dobro očuvana bardaka koja uživaju status kulturnog dobra“ – kaže Ivana Ristić Hubert, kustos-etnolog.
Projekat „Zapisi iz depoa“ sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Оставите одговор