Dve grafike Jovana Krathovila baštine se u Likovnoj zbirci Muzeja u Beloj Crkvi. Grafike koje su vizuelno jako karakteristične i obeležavaju period 60 tih godina 20. veka.
Ove grafike su u Muzej stigle posredstvom primopredaje zaostavštine Aleksandra Jovanovića, grafičara koji je dugi niz godina bio saradnik na Fakultetu primenjenih umetnosti.
„Ove dve grafike govore o prijateljskim odnosima dva umetnika i njihovoj saradnji. Kratohvil je bio prvenstveno vajar. I kada je crtao, slikao, otiskivao grafiku, uvek je nastupao iz vajarske pozicije. Imao je potrebu da se izrazi ne samo kroz formu, već i kroz boju. Smatrao je da njegovo vreme od umetnika zahteva univerzalnost. Kada je otkrio polihromiju u skulpturi više nije imao potrebu da slika. Iako su njegovi radovi na papiru i slike u ulju predstavljene na izložbi kao samostalni radovi koji ne spadaju među umetnikove mnogobrojne skice, često se među radovima u dve dimenzije prepoznaju rešenja koja će se, nekad i nekoliko godina po nastanku crteža, realizovati u skulpturi.“ – kaže Igor Vokoun, istoričar umetnosti.
Prvo pominjanje Jovana Kratohvila potiče iz 1934. godine, kada je kao sedmogodišnjak osvojio juniorsko i omladinsko prvenstvo Jugoslavije u malokalibarskoj pušci, a sa 14 godina i seniorsko. Samo par godina kasnije osvaja prvo mesto u plivanju prsnim stilom na omladinskom državnom prvenstvu u Zagrebu, a potom je ostvario i najbrže vreme u Jugoslaviji u plivanju na 100 metara.
Nakon završene gimnazije upisuje Akademiju likovnih umetnosti, odsek vajarstva u klasi Sretena Stojanovića, da bi studije privremeno prekinuo zbog odluke da se priključi partizanskom pokretu. Posle okončanja rata, završava studije kao jedan od deset najboljih studenata Beogradskog univerziteta i postaje asistent profesora Stojanovića. Paralelno sa uspešnom akademskom i sportskom karijerom gde osvaja srebrno odličje na Svetskom prvenstvu u Argentini 1949. godine, a potom učestvuje i na Olimpijskim igrama u Helsinkiju i obara državne rekorde u streljaštvu, izvodi i svoja prva dva javna spomenika na Majevici i na Avijatičarskom trgu u Zemunu. Iznenada, 1953. godine odlučuje da napusti sportsku karijeru kako bi mogao da se u potpunosti posveti umetnosti i pedagoškom radu. Pored skulpture, bavio se crtežom, slikarstvom i grafikom. Izlagao je u okviru velikog broja grupnih, lokalnih i međunarodnih, a priredio je i jedanaest samostalnih izložbi između 1955. i 1983. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za Spomenik sovjetskim vojnim veteranima na Avali 1966. godine. Iste godine je izlagao i na Venecijanskom bijenalu. Njegova skulptura bila ja na naslovnici kataloga izložbe “Savremene jugoslovenske skulpture” u Londonu 1970. godine. Kao redovni profesor na fakultetu likovnih umetnosti, obavljao je i funkciju dekana, a od 1971. do 1973. bio je rektor Univerziteta umetnosti.
Projekat „Zapisi iz depoa“ sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Оставите одговор